Душан Немањић, син краља Стефана Дечанског, познат као Душан Силни, је био српски средњевековни краљ и први српски цар од 1331. до 1355.
Још као млади краљ, Душан Немањић је показивао изузетне способности и војне вештине. Преузевши власт од свог оца ојачао је војску и током времена се показао као изванредни војсковођа. У народу, због те вештине и снаге, добија име Душан Силни. Током владавине освојио је многе балканске државе и проширио краљевство. Србија је у то време била велика и моћна држава која је излазила на три мора: Јадранско, Егејско и Јонско море. Свестан своје огромне моћи жело је да постане цар, што је успео 1346. године. Цар Душан је изабран и крунисан за цара Срба и Грка. Србија први пут у својој историји постаје царевина. Српско царство се простирало од Дунава на северу до Коринта на југу, од Јадранског мора на западу, до Егејског мора на истоку.
Још као млади краљ, Душан Немањић је показивао изузетне способности и војне вештине. Преузевши власт од свог оца ојачао је војску и током времена се показао као изванредни војсковођа. У народу, због те вештине и снаге, добија име Душан Силни. Током владавине освојио је многе балканске државе и проширио краљевство. Србија је у то време била велика и моћна држава која је излазила на три мора: Јадранско, Егејско и Јонско море. Свестан своје огромне моћи жело је да постане цар, што је успео 1346. године. Цар Душан је изабран и крунисан за цара Срба и Грка. Србија први пут у својој историји постаје царевина. Српско царство се простирало од Дунава на северу до Коринта на југу, од Јадранског мора на западу, до Егејског мора на истоку.
За време владавине цара Душана знатно се побољшао живот у Србији. Развија се писменост, уметност као и трговина. На дворовима се користи сребрно посуђе и есцајг за ручавање. Душан је владо чврсто, али праведно. Цар Душан доноси први закон који је познат као Душанов законик. Овим закоником спречавају се преваре, крађе и убиства, уређује начин живота у српској царевини.
Душанов законик, један од најстаријих преписа, Призренски препис из 15. века. Данас се налази у Народном музеју у Београду.
Саркофаг цара Душана у цркви Светог Марка у Београду.
У време цара Душана Света гора и територијално припада царевини Србији. Цар Душан је обнављао манастире на Светој гори, посебно манастир Хиландар. За његов боравак везује се и податак да је на Хиландару боравио са својом супругом царицом Јеленом, која је уједно и једина жена која је икада посетила Свету Гору. По предању, у Србији је владала тешка болест, тако да су војници царицу Јелену на носилима пренели у манстир Хиландар. На месту где се Душан састао са монасима Свете горе, подигнут је Душанов крст који и данас стоји. О Душановом даривању манстиру Хиландар постоји спис - Хиландарска повеља - који се и данас чува у ризници манстира.
Цар Душан је умро 1355. године. Првобитно је сахрањен у цркви у Призрену, а потом су његове мошти пребачене у цркву Светог Марка на Ташмајдану у Београду, где се и данас налазе.
Душан Силни био је отац цара Уроша Нејаког - последњег владара из династије Немањића.
Цар Душан је умро 1355. године. Првобитно је сахрањен у цркви у Призрену, а потом су његове мошти пребачене у цркву Светог Марка на Ташмајдану у Београду, где се и данас налазе.
Душан Силни био је отац цара Уроша Нејаког - последњег владара из династије Немањића.
